Home > Komentari, Politika > Jutarnji list širi velikosrpsku propagandu

Jutarnji list širi velikosrpsku propagandu

Ako ste možda pomislili da zbog osuđujuće presude hrvatskim generalima u Haagu likuju, sline, dašću i naslađuju se samo štrbci, jeremići, tadići i slični, prevarili ste se. Na krilima haaškog sladostrašća poletjeli su i domaći hrvatski petokolonaši – što dalje, to glasnije i otvorenije.

Najnoviji primjer je tekst Inoslava Beškera u Jutarnjem listu:

JE LI BILO ETNIČKOG ČIŠĆENJA U HRVATSKOJ?
Srbi su 1931. činili 18,5% stanovništva Hrvatske, 1948. bilo ih je 14,4 %, prije 20 godina 12,2%, a danas 4,5% … Etničko ‘čišćenje’ je višekratna praksa u Hrvatskoj”

Okej, sad čitajte.

Da, dobro ste pročitali.

Ne, nažalost, ne sanjate – ne radi se o nekom zaostalom ratnohuškačkom velikosrpskom tekstu iz Miloševićeve “Politike”, “Večernjih novosti”, “Borbe” itd. iz predratnih i ratnih godina (recimo negdje od 1988. nadalje), nego o Jutarnjem listu, domaćim hrvatskim novinama.

Bez okolišanja: Inoslav Bešker izravno kaže da je “etničko čišćenje” Srba već desetljećima, zapravo oduvijek – uobičajena hrvatska “praksa”.

Za Inoslava Beškera, Hrvati su narod notornih, vječnih “etničkih čistača Srba”, dakle upravo onakav kakvim nam ga oduvijek opisuju četnici: “genocidan narod”.

Vraćajući se čak do 1931. godine i povlačeći odavno poznate divlje paralele i usporedbe između ustaške NDH 1941. do 1945. i moderne Hrvatske 1991. do 1995, u nepogrješivo memorandumskom, velikosrpskom, filočetničkom stilu i tonu, Inoslav Bešker izravno ponavlja i promiče Miloševićevu ratnu propagandu.

Da, gospodo, upravo tako – na ovakvim stvarima je Milošević započeo rat.

Od “vekovnog stradanja ugroženih Srba u Hrvatskoj”, preko “događanja naroda”, “mitinga istine” i “Šuvara ustaše”, pa do: “Ovo je Srbija!”, i to “gde god je srpski grob” – a Franjo Tuđman, Janko Bobetko i ostali bivši partizani i sudionici NOB-a, potezom pera pretvoreni su u duhovne i praktične sljedbenike Ante Pavelića. Svi se odlično sjećamo, zar ne?

Eto nam toga opet.

Dobili smo novi “Jutarnji Srbobran” usred Zagreba.

Zar nije pred koji tjedan Tadić zavapio nad “sigurnošću Srba u Hrvatskoj nakon presude”? Slijedi “logičan” zaključak da je Mile Pupovac “ugrožen” zbog toga što mu se Kosorica usudila odgovoriti, i novi rat može započeti.

Srbi su se vratili, zar ne? Sad ih samo treba opet nahuškati. Kako je to lijepo rekao Nikola Stojanović još 1902. godine: “Do istrage naše, ili vaše.”

Ali hej, ipak ni to nije sve. Kad je bal, nek je maskenbal: Inoslav Vojka Bešker ujedno otvoreno zastupa i promiče teze recentne srpske tužbe protiv Hrvatske za genocid. Zabave radi, usporedite što kaže njegov istomišljenik, haaški namještenik Savo:

“I Vi ste član Tima koji je sačinio kontratužbu Srbije. Koliko će ova presuda pomoći u tom procesu?

ŠTRBAC: Ovo je jak vetar u leđa našoj protivtužbi, čemu smo se i nadali. Posle ovoga, moglo bi se dogoditi da sada Hrvati traže nagodbu jer su svesni da je ova presuda promenila njihovu noviju istoriju.

Pred Sudom pravde u Hagu Srbija je optužena i optužuje za genocid. Kakve veze ima etničko čišćenje?

ŠTRBAC: Od etničkog čišćenja, koje je utvrđeno nepravosnažnom presudom Haškog tribunala, do genocida mala je razlika.

Verujem da ćemo uspeti da dokažemo da se nad Srbima dogodio genocid jer će ovom presudom biti povezani i događaji koji su se dešavali pre Oluje, zločini počinjeni nad Srbima u Gospiću, Sisku, Pakračkoj poljani, Karlovcu, Osijeku, Paulinom Dvoru, Medačkom džepu, na Maslenici i tokom operacije Bljesak, kao i u toku Drugog svetskog rata, iz čega se jasno može utvrditi genocidna namera.”

(Poveznica: Štrbac: Robija čeka i Tuđmanovog sina)

Prava jutarnja uživancija, zar ne?

(Post je objavljen na Pollitika.com 07. 05. 2011, ali ga je lokalna filočetnička i staljinistička publika gotovo odmah obrisala.)

  1. Inoslav Bešker
    15. May 2011. at 18:39

    Ne osporavam Vam pravo pisati o meni što hoćete i kako hoćete, osporavati moje zaključke bilo argumentima bilo ironijom, ali moram reagirati kada se osporavaju materijalne činjenice koje sam iznio. Naime, činjenice su svete, zaključci su slobodni. Evo činjenica, oprostite što neke opetujem.

    1) U svome članku sam rekao da se brojke odnose na sadašnji teritorij Republike Hrvatske, dakle samo na općine koje su kasnije uključene u DFH, NRH, SRH, odnosno RH, bez obzira na to jesu li svojedobno bile u Zetskoj, Primorskoj, Savskoj ili Dunavskoj banovini. Točno je da su bilježene po vjeroispovijedi, što znači da su “rkt” mogli biti i Slovenci i Talijani i Madžari, ali to odstupanje je prilično lako odrediti usporedbom s posljednjim austrougarskim popisom 1910. i prvim jugoslavenskim 1948. Zbog toga su neke brojke zaokružene.

    2) U svome članku sam naveo nekoliko statističkih podataka. Evo ih ukratko.
    1. Broj Židova u Hrvatskoj smanjen je između 1931. i 1953. za oko 19.600 osoba, tj. za 98 posto. Golema većina je ubijena.
    2. Broj Roma u Hrvatskoj smanjen je između 1931. i 1948. za oko 13.600 osoba, tj. za 97 posto. Gotovo svi su ubijeni.
    3. Broj Nijemaca u Hrvatskoj smanjen je između 1931. i 1948. za 88.846 osoba, tj. za 90 posto. Većina je protjerana.
    4. Broj Talijana u Hrvatskoj smanjen je između 1945. i 1953. za oko 165.000 osoba, tj. za oko 85 posto (o tome sam pisao u drugim prilikama). Većina je izbjegla.
    5. Broj Srba u Hrvatskoj je između 1991. i 2001. smanjen za 380.032 osobe, odnosno 65,3 posto prijeratnog zbroja. Većina je izbjegla.

    Vama je slobodno reći da to samo izgleda, pliva i kvače kao etničko “čišćenje” a da je posrijedi nešto sasvim drugo. Ostavljam čitateljima da zaključuju po brojkama.

    3) Nisam navodio etnička “čišćenja” koja se nisu očitovala kroz popise stanovništva, npr. barem 250.000 Hrvata s okupiranih područja tzv. Krajine 1991-1995.

    4) Broj Hrvata na današnjem području Republike Hrvatske nije između 1931. i 1948. smanjen za 295.000, nego je, unatoč broju od 295.000 žrtava povećan u apsolutnoj brojci za 494.399 stanovnika, a u relativnom postotku za 6,4 posto. Naime, po popisu 1931. na području današnje Republike Hrvatske (bez Istre, Rijeke, Zadra, Cresa, Lošinja, Lastova) živi 3.430.270 stanovnika, od kojih Hrvata oko 2.481.000, dakle 72,3 posto; po popisu 1948. na području današnje Republike Hrvatske (bez Bujštine) od ukupno 3.779.858 stanovnika živi 2.975.399 Hrvata, dakle 78,7 posto. Dakle, nema demografskog manjka Hrvata, nego je zabilježen demografski neto prirast Hrvata u apsolutnom i relativnom omjeru. Samo manji dio tog prirasta je rezultat priključenja Istre i Rijeke, a još manje Zadra koji je do 1935. bio potpuno etnički “očišćen” od Hrvata (po talijanskom popisu 1935. Talijana je ondje 100 posto).

    Demografski podaci pokazuju da udio etničkih Hrvata u stanovništvu na današnjem teritoriju Republike Hrvatske konstantno raste, od popisa do popisa. Koliko je to rezultat asimilacije, koliko etničkog „čišćenja“ drugih narodnosti, koliko mehaničkog prirasta (mahom iz Bosne i Hercegovine, a 1991-1995 i iz Srbije), koliko inih elemenata – druga je stvar. Time se nisam bavio u svom tekstu. Ali i relativno i apsolutno smanjenje udjela etničkih Židova, Roma, Nijemaca, Talijana, pa Srba, uz istodobno povećanje udjela etničkih Hrvata, čini mi se neospornom činjenicom. Moj je zaključak da je u svakome od navedenih smanjenja djelovalo nasilje odnosno zastrašivanje, pa sam to uvrstio u etničko „čišćenje“, a u slučaju Židova i Roma nesumnjivo u genocid.

    5) U pogledu etničkog „čišćenja“ upućujem Vas, još jednom, na Rezoluciju br. 780 Sigurnosnog vijeća Ujedinjenih naroda, usvojenu jednoglasno 6. listopada 1992. Po njoj je etničko „čišćenje“ „namjerna politika neke etničke ili vjerske skupine kojom kani civilno stanovništvo ine etničke ili vjerske skupine odstraniti s nekoga geografskog područja nasiljem ili zastrašivanjem“. Tom Rezolucijom se etničko „čišćenje“ definira kao zločin protiv čovječnosti i time nezastariv, te se istodobno pravno distingvira od zločina genocida.

    6) Napokon, niti sam napisao niti smatram da su genocidan narod bilo Hrvati, bilo pripadnici drugih naroda, čak ni kad je njihova država provodila genocid. Nikada to nisam ni pomislio ni napisao o Austrijancima, a Austrijanac je bio Hitler. Korigirao sam svoje mišljenje o NDH – dugo sam smatrao da to nije bila država hrvatskog naroda nego okupatorska tvorevina, ali danas više ne mislim tako.

    7) Činjenice su ćinjenice, brojke su brojke. To se ne mijenja nikakvim etiketama i nikakvim uvredama. Vaše je hoćete li se od neke povijesne prakse distancirati ili nećete.

    Inoslav Bešker

    • MKn
      16. May 2011. at 07:40

      “ЕКСКЛУЗИВНЕ ВЕСТИ: ВОЈИСЛАВ ШЕШЕЉ АНГАЖОВАО АДВОКАТА

      ХАГ, РИМ – након дугогодишњег нећкања да ангажује адекватну одбрану, вожд Српске радикалне странке и оптуженик за ратне злочине пред хашким судом Војислав Шешељ данас нам је потврдио да је променио мишљење. Уследило је још једно право изненађење: одлучио се за релативно познатог хрватског новинара Инослава Бешкера.

      “Тај је човек у једном једином тексту, недавно објављеном у Јутарњем листу, успео да сублимише и докаже све оно о чему и ја, и покојни Слободан Милошевић, и други, говоримо и заступамо већ преко две и по деценије, па и дуже”, каже нам Шешељ. “Лепо је видети да и међу тзв. Хрватима, вештачкој геноцидној нацији коју је створио Ватикан, има поштене интелигенције. ”

      Инослав Бешкер није био доступан за опширнији коментар. “Чињенице су чињенице, бројке су бројке”, рекао нам је кратко преко телефона, “а на сваком је да се одлучи хоће ли да се дистанцује од неке историјске праксе, или неће.” Бешкер није хтео ништа да одговори ни на питање колики хонорар ће да добије…”

  1. No trackbacks yet.

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s

%d bloggers like this: